“Kako ideš kroz ovaj život i ovaj svet, menjaš neke stvari, ostaviš tragove za sobom, ma kako mali bili. A zauzvrat, život – i putovanja – ostave tragove na tebi. Uglavnom su ti tragovi – na tvom telu ili u tvom srcu – lepi. Često, ipak, bole”. Tako je u jednom intervjuu Entoni Bordejn opisao svoj život. Život uopšte.
Smatrao je život komplikovanim, punim nijansi, nezadovoljavajućim. Ako je postojalo nešto u šta je verovao, to je bila – sumnja. Suština svih problema u životu je potraga za jednostavno je*enim odgovorima, govorio je.
Nije ih našao. Bordejn je izvršio samoubistvo u hotelskoj sobi u Francuskoj gde je spremao novu epizodu svog serijala Parts Unknown za CNN. Niko ne kaže zvanično, svi kažu nezvanično – još jedna žrtva depresije.
Buntovni hedonista
Bio je verovatno napoznatiji, a možda i najvoljeniji kuvar miliona gledalaca širom sveta. „Rokenrol zvezda među kuvarima“, kako ga je časopis Smitsonijan jednom predstavio, Bordejn je bio veliki buntovnik ali i veliki hedonista. Njegov buntovni duh, često ranije praćen i arogancijom, polako je splašnjavao s godinama. Ali nezadovoljstvo koje je možda i opravdavalo njegov hedonizam, uvek je tinjalo ispod površine.
Putovao je svetom i otkrivao stara mesta na novi način ili neke lokacije nikad ucrtane u globuse, zavirivao u lonce i njihove tajne sastojke, i pričao priče o svojim iskustvima magijom reči koja nikoga nije ostavljala ravnodušnim.
Govorio je da ima najlepši posao na svetu, i da ako nije srećan onda je to greška mašte. Zašto je njegova mašta napravila katastrofalnu grešku 8.juna ove godine, nije poznato. Ali je to bila greška koju je nemoguće ispraviti.
Ostriga je bila kriva za sve
Kao desetogodišnjak je već znao da hoće da bude kuvar. Zaljubio se u ukus prve ostrige koju je u životu probao, tek izvađene iz vode negde na obali Francuske.
„To je bilo to. Ljubav na prvi pogled“.
Rođen u Nju Džersiju, u dobrostojećoj ali ne bogatoj porodici, Bordejn nije imao drugih ambicija. Već kao „problematičan tinejdžer“, kako je sam za sebe rekao, zaposlio se u jednom restoranu, prao je sudove.
„Voleo sam jako taj posao. I sve važne lekcije o životu naučio sam dok sam prao sudove“, prisećao se nekoliko decenija kasnije, kao već poznat i priznat kuvar.
Droga, alkohol i dugovi
Uz učenje lekcija o životu, tokom sedamdesetih uronio je u svet droge i alkohola, i ubrzo postao težak zavisnik o heroinu. Upao je u ogromne dugove, nije plaćao porez, često nije imao da plati ni stanarinu. Deceniju kasnije, skinuo se sa droga, ali nije prestao da pije. Bio je i strastven pušač sve dok se, zbog ljubavi prema kćerki (rođenoj u njegovom drugom braku), i toga nije odrekao.
„Mislim da sam već proveo više vremena na ovoj planeti nego što verovatno zaslužujem. Uživao sam u cigaretama, ali sada osećam da ovom detetu koje me voli dugujem da poživim malo duže“.
Ta devojčica ovog juna ima 11. godina.
Sa šerpi na reči
Bordejn je prvi put skrenuo pažnju na sebe člankom „Nemojte jesti dok ovo ne pročitate“, koji je objavio Njujorker 1999. Tekst je mesecima opsedao Ameriku.
https://www.newyorker.com/magazine/1999/04/19/dont-eat-before-reading-this
Dobra hrana, pisao je, dobro jelo, to su krv i organi, okrutnost i proces raspadanja. Svoja dugogodišnja iskustva od prvog pranja sudova na Kejp Kodu, preko njujorških naizgled običnih restorana, izneo je brutalno i dovoljno slikovito da vam posle toga zaista danima nije padalo na pamet da jedete u restoranima.
Gastronomija je umetnost bola, sugerisao je uz mnoštvo groteksno opisanih epizoda vezanih za kuhinju, higijenu i hranu u restoranima u kojima je nekada radio. Entoni je već tada radio na mnogo boljem mestu.
Bila je to uvertira. Nepunih godinu dana kasnije, kuvar već zašao u petu deceniju, objavio je „Kitchen Confidential“ („Poverljivo iz kuhinje“, kod nas objavljena 2010), knjigu o „dvadeset pet godina seksa, droge, lošeg ponašanja i vrhunskog kulinarstva.“
Entonijev život se promenio.
Putovanja, TV programi, slava
Iako je tvrdio da je gastronomija umetnost bola, ona mu je donela sve o čemu nikada nije ni sanjao. Već 2002, postao je voditelj TV programa na Food Network – A Cook’s tour, koncipiranog po njegovoj drugoj knjizi. Bio je to, ukratko, ekstremni avanturitički putopis u kome je Bordejn jeo živo…svašta.
Ko nije gadljiv, može da proveri na ovom linku:
Sa stomakom valjda od čelika i apetitom čija radoznalost nije poznavala granice, rekao je više puta da će „sve probati bar jednom“.
Tri godine kasnije angažovao ga je Travel Channel, na kome je ostao sedam godina vodeći kultni program Anthony Bourdain: No Reservations, i kod nas emitovan. Bila je to divna avantura u kojoj je njegova kreativnost došla do punog izražaja a smisao za reportaže i magija kojom je umeo da upravlja rečima jednako kao začinima, učinila ga svetski poznatom zvezdom šou-biznisa.
Tako je stigao i na CNN, gde je od 2013 vodio Anthony Bourdain: Parts Unknown. I za koji je početkom ovog juna u Francuskoj snimao sledeću epizodu.
Najslađi zalogaj – burger u L.A.
Nesumnjivo, Bordejn je bio avanturistički duh. Voleo je da otkriva i deli. Da ruši mitove. Svako ima neku od vojih omiljenih epizoda vezanih za Bordejna. Nekom možda Švedsku (koju je znao samo iz Bergmanovih filmova, ali je otišao u tu “zemlju kontrasta, da sruši mitove o visokim plavušama, švedskim ćuftama i grupi ABBA), neki patme Island, usred zime, neko …
A čega se on seća?
“Tokom 14 godina koje sam proveo putujući po svetu, propustio sam samo dva puta po jedan dan snimanja, i to zato što sam se otrovao hranom”, rekao je u intervjuu za Daily Beast pre četiri godine. S obzirom na to šta je sve jeo, to je više nego srećna okolnost.
I posle svega što je probao, koje je bilo njegovo omiljeno jelo?
“Možda sam snob, ali mislim da nisam snob kada svaki put kada dolazim u L.A. svratim na putu do hotela u In-N-Out Burger, a onda još jednom kada napuštam grad”.
Bio je u Francuskoj ovog juna. Ne u Los Anđelesu.
Bordejn: Pokrenite se!
Dobio je brojne nagrade za svoj rad, uključujući i Emi, potpisao više od deset knjiga, postao i nosilac plavog pojasa u brazilskom džiju džicu, u kome je na IBJJF njujorškom međunarodnom prvenstvu osvojio zlato pre nepune dve godine (u taj svet uvela ga je druga supruga, od koje se te godine i rastao).
Bio je, i uradio je mnogo toga. Borio se za prava marginalizovanih, za bezbednije uslove rada za osoblje po restoranima, za međusobno razumevanje u svetu,…Ipak, tvrdio je da nije aktivista, i da ako išta zagovora, onda je to poziv da se pokrenemo, dokle i koliko možemo, preko okeana ili samo preko reke, da se stavimo u položaj drugih ljudi i kultura, i da jedemo njihovu hranu.
Kada su ga upitali šta je za njega mudrost, rekao je da je možda dovoljno i prosvetljenje: znati da ne postoji konačno mesto odmorišta za um, da nema trenutka zadovoljavajuće spoznaje.
“Možda je mudrost shvatiti koliko sam mali, i koliko nepametan, i koliko još stoji predamnom”, rekao je nedavno Entoni Bordejn.
