Pariz svečarski dočekuje poslednji martovski vikend – Ajfelova kula slavi 130.rođendan. Uz muzički spektakl, digitalni teatar i avanturu-poteru „Tajni dosijei Ajfelove kule“ za posetioce, “Gvozdena dama” biće još jednom centar sveta.
Možete li da zamislite Pariz bez Ajfelove kule? Sagrađen za potrebe Svetske izložbe 1889, kao spomenik-obeležje stotoj godišnjici Francuske revolucije, i kao simbol prosperiteta Francuske, trebalo je da bude razmontiran posle 20 godina. Grupa od 300 poznatih umetnika i arhitekata (po jedan za svaki metar originalne visine tornja) zahtevala je da se gradnja te „beskorisne i monstruozne“ građevine ne dozvoli. Hitler je 1944. naredio rušenje kule! Ali,…
Preživela osude, peticije, licencu, Hitlera…
Danas jedno od svetskih čuda, Ajfelova kula je nikla 31.marta 1889. uprkos protestima umetnika, među kojima su bili i Emil Zola, Mopasan, Dima mlađi. Ni dvadeset godina kasnije kada je isticala licenca, nije uništena jer se, nakon što je Gistav Ajfel investirao u telegrafsku instalaciju, pokazala kao koristan (u vojne svrhe) bežzični predajnik. Hitlerovo naređenje, zaduženi general Fon Holtic je odbio da izvrši. A onda je 1964. proglašena za istorijski spomenik.
Danas je i više od toga – ikona ovog grada i zemlje, u vrhu najposećenijih spomenika na svetu, značajan „donator“ pariskog budžeta, umetnička inspiracija, za mnoge simbol ljubavi…
Burna prošlost
Kako i dolikuje ovako vremešnoj i u svetu omiljenoj dami, njena prošlost je burna i puna zanimljivih priča.
Opšte mesto je da je dobila ime po svom kreatoru, inženjeru Gistavu Ajfelu. Činjenica je da je on, ispred svoje firme, stekao pravo na ime, ali koncept Gvozdene dame sa kojim je projekat pobedio na takmičenju za Svetsku izložbu, osmislili su Moris Keclin i Emil Nugije, njegovi inženjeri, dok je arhitekta bio Stefan Sovestr. Kada je projekat dobio zeleno svetlo, sve je bilo u Ajfelovim rukama.
Mnogima je Gvozdena dama bila i ostala mesto eksperimenata i zabave. Najbizraniji primer, verovatno je Erika Latur, sada Ajfel, Amerikanka poznata po ljubavi i seksualnosti upućenoj ka objektima. Ona je sklopila je brak sa Ajfelovom kulom, tj. tornjem, 2008.godine.
Prva trka stepenicama (od mnoštva koje će uslediti) organizovana je 1905, do prve platforme. U avionu braće Rajt, 1909, Delamber je obleteo kulu prvi put u istoriji. Jedan profesionalni kaskader skočio je 1997. padobranom sa tornja, uspešno – za razliku od krojača koji je sam osmislio odelo-padobran za skokove sa malih visina, i 1912. sa prve platforme kule skočio u – smrt.
Ajfelova kula – izazov jurišnika na rekorde
Ajfelova kula je već godinama izazov jurišnicima na Ginisovu knjigu rekorda. Hodačima na žici, recimo, ili bajkerima u savladavanju stepeništa na dva točka. Pa i onima na jednom točku – francuski šampion monocikla, Jogi, 2006. je, na primer, postavio rekord popevši se stepenicama do druge platforme na monociklu u roku od 22 minuta, ni jednom ne „skliznuvši“ na tle. Zanimlijv je i slučaj Pjera Labrika koji se, iz opklade, spustio biciklom niz stepenište kule 1923. Opkladu je dobio, mada ga je u podnožju sačekala policija, i uhapsila.
Još jedna poznata ličnost uhapšena je, ali i pogubljena zahvaljujući Ajfelovom tornju.
U igri koju pripremaju za posetioce „Tajni dosijei Ajfelove kule“, i koja će se nastaviti i posle rođendanskg vikenda sve do kraja ove godine, radoznalci će imati prilike da zavire u mnoge tajne – ili bar nepoznate detalje ovog monumentanog zdanja. Između ostalog i da otkriju sve poznate ličnosti koje je Gistav Ajfel svojevremeno gostio u svom privatnom apartmanu na vrhu tornja (sada otvorenom za publiku).
Ajfelova kula danas ima više od 40 replika u svetu, od kojih jednu u prirodnoj veličini u Tokiju, i jednu, tačno duplo manju u Las Vegasu. Ali, danas je mnogo lakše graditi ajfelove kule nego što je to bilo pre 130 godina, kada je ona bila pravo inženjersko, arhitektonsko i dizajnersko čudo, čiji su temelji ukopani na svega 15 metara ispod zemlje.
